Новости

„Горњи Хоризонти“- Хоризонти за Невесиње

Концепт пројекта

Пројекат „Горњи Хоризонти“ представља вишенамјенски пројекат коришћења вода са територије општине Невесиње. Основа пројекта се огледа у изградњи низа хидротехничких објеката (бране, отворени канали и тунели) којима се воде са територије општине Невесиње контролисано користе у сврхе наводњавања, контроле поплава и производње електричне енергије. У склопу пројекта предвиђа се изградња двије велике бране, „Риља“ и „Пошћење“ чијом изградњом би се формиле двије вјештачке акумулације. Вода из акумулације „Риља“ би се користила за покретање хидроцентрале „ХЕ Невесиње“ инсталисане снаге око 60 МW. Иста вода би (уз додатне изворе низводно од Риља) даље чинила другу акумулацију која се формира прављењем бране „Пошћење“. Вода из акумулације Пошћење би се подземним тунелом дужине 12 км водила до хидроцентрале „ХЕ Дабар“ укупне инсталисане снаге 160 МW. Из хидроцентрале „ХЕ Дабар“ вода би даље ишла кроз Дабарско и Фатничко поље отвореним каналом , који осим транспорта ове воде служи и за наводњавање, али и одводњавање ова два поља. У коначници, вода из ова два поља низом канала и тунела завршава на територији општине Билећа („Средњи Хоризонти“) гдје се инсталише једна мања хидроцентрала и из ње вода даље иде у постојећу акумулацију „Билећа“ из које се формира ријека Требишњица која се већ налази у систему хидроелектрана у склопу система „ХЕТ“ који заједно са хидроцентралом „Дубровник“ чине систем „Доњих хоризоната“ .
На овај начин концептом „Горњих Хоризоната“ вода са територије општине Невесиње (која са око 1000 км² представља територијално највећу општину Херцеговине и највећег реципијента атмосферских падавина од којис се уз подземне изворе формира сливно подручје овог хидросистем) би била коришћена у различите сврхе и трајно би био ријешен проблем наводњавања у сушним и поплава у кишним периодима.
Ефекти у оживљавању и побољшању пољопривредне производње наводњавањем аграра Невесињског поља (који је до сада био недовољно коришћен) су финансијски многоструко већи у односу на садашњу пољопривредну производњу по којој је и без система „Горњих Хоризоната“ Невесиње препознатљиво.
Осим тога, највећи економски ефекат изградњом овог система постигао би се производњом електричне енергије на двије централе у склопу система које би укупно имале инсталисану снагу 220 МW (поређења ради „ХЕТ“ има снагу 180 МW а термоелектрана „Гацко“ 300МW).

 

13124

 

Реализација пројекта

Прве идеје за пројекат „Горњих Хоризоната“ датирају још из педесетих година прошлог вијека када је разрађена идеја и формулисан концепт „Херцеговачких хоризоната“ (горе наведени горњи, доњи и средњи). Од овог конецпта одмах се приступило само изградњи система хидоцентрала на Требишњици које су са производњом електричне енергије започеле већ почетком седамдесетих година прошлог вијека. У међувремену осим дјелимичне израде пројектне документације и геолошких истраживања који су рађени осамдесетих година, на реализацији пројекта није рађено много.
Активности на пројекту се поново интезивирају 2010. године када се покреће иницијатива за оснивање посебног предузећа у склопу Мјешовитог Холдинга Електропривреде Републике Српске, и у прољеће 2011. оснива се предузеће „ХЕ Дабар“ које има циљ оживљавања пројекта „Горњи хоризонти“. Исте године се отпочиње са реализацијом радова на изградњи припремних објеката на територији општине Невесиње. Паралелно са тим, исте године, за израду Главног пројекта цјелокупног система „Горњих Хоризоната“ ангажују се еминентне међународне пројектне куће. Исте године започињу и активности око експропријације земљишта на коме ће бити грађени објекти система. Као кумулативни резултат четверогодишњег рада на актуелизацији пројекта (извођење припремних радова, различите дозволе, израда пројектне документације, рјешавање имовинско-правних односа) у септембру 2014. године надлежно Министарство РС издало је грађевинску дозволу за реализацију пројекта „Горњи Хоризонти“ чиме су се створили услови за почетак извођења радова из Главног пројекта система „Горњи Хоризонти“. Све наведене активности које су покренуте на пројекту „Горњи Хоризонти“ представљају незаустављив замајац изградњи овгог капиталног и за Невесиње историјског пројекта.

 

Реализација припремних радова на територији општине Невесиње

Од 2010. године до јесени 2014. паралелно са израдом Главног пројекта, приступило се фазној припреми Главних пројеката и извођењу припремних радова који ће служити као основа за изградњу главних објеката у систему (бране, тунела, хидроцентрале…). У склопу ових припремних радова до сада су потписани и/или реализовани сљедећи уговори:
Изградња приступног пута од Зовог Дола до портала „Стражевица“ којим се обезбјеђује приступ порталу са Зовог Дола. Пут је дужине 850 м и завршен је августа 2014. Вриједност реализованих радова је 520,000.00 КМ.
Изградња приступног пута до бране Пошћење којим се обезбјеђује приступ брани „Пошћење“ са пута Биоград-Зови До.Пут је дужине 900 м и завршен је августа 2014. Вриједност реализованих радова је 850,000.00 КМ.
Изградња приступног пута од Зовог Дола до јаме Удбина. Пут иде постојећом трасом ка Лукавцу. Почетак радова је предвиђен за јесен 2014. Вриједност радова је 140,000.00 КМ.
Изградња приступног пута од улазне грађевине на језеру до бране Пошћење којим се обезбјеђује комуникација између та два објекта. Исти пут ће представљати нову путну комуникацију између села Зовог Дола и Биограда и даље ка Невесињу и биће доступан за јавну употреб становништв. Пут је дужине 5.2 км. Почетак радова је предвиђен за јесен 2014. Вриједност радова је око 3,450,000.00 КМ.
Изградња водовода од јаме Удбине до Зовог Дола, одакле се водовод рачва у два крака од којих један иде ка брани „Пошћење“ а други ка Војинама и даље за водоснабдијевање Невесиња. Радови на извођењу водовода су у току. Укупна вриједност радова је око 3,250,000.00 КМ. Завршетак радова предвиђен је до прољећа 2015.
Изградња далековода од Берковића до јаме Удбине и од јаме Удбина ка брани „Пошћење“ и даље до Невесиња. Далековод има примарну намјену за напајање градилишта у фази изградње објеката на „Горњим Хоризонтима“ а након пуштања у погон електрана из система „Горњих Хоризоната“ служиће као резервни далековод за опскрбљивање општине Невесиње чиме ће се обезбједити енергетско напајање општине. Укупна вриједност радова је око 4,500,000.00 КМ. Завршетак радова предвиђен је до јесени 2015.
Изградња пута Зови До-Дивин укупне дужине 17.00 км којим се постојећа путна комуникација Невесиње-Требиње преко Гацка скраћује са постојећих 127 на нових 89 км. Реализација радова је у току. Крај радова је предвиђен за јесен 2014. Вриједност радова је око 2,900,000.00 КМ.

112

 

Инвестиција-два општинска буџета годишње

Простим сабирањем до сада инвестираних радова (само у припремним радовим ако укључују путну инфраструктуру, водоводе и далеководе) дође се до цифре од петнаест милиона и шест стотина хиљада марака. Ако се на ту суму дода 2,700,000.00 КМ колико је до сада мјештанима села исплаћено на име експропријације земљишта за потребе изградње ових објеката, дође се до суме од преко осамнаест милона и триста хиљада конвертибилних марака директно инвестираних у „видљиве“ инвестиције.
Осим овог за потребе истраживачких радова, израде пројектне документације, ангажовању стручног надзора на извођењу пројеката, ангажовању стручних ревидената пројеката инвестирано је у (на терену инфратсруктурно „невидљиве“) пројекте сума већа од горе поменуте суме инвестиране директно у извођење радова.

 

1134
Примјера ради, о значају и вриједности инвестиције најбоље говори чињеница да цјелокупан буџет општине Невесиње износи око пет милиона конвертибилних марака на годишњем нивоу. Ако ову цифру упоредимо са цифром од четрдесет милиона конвертибилних марака колико је на реализацију пројекат у склопу „Горњих Хоризоната“ уложено јасно је да су на годишњем нивоу сваке године на територију општине Невесиње уложена два годишња буџета у склопу инвестиције „Горњи Хоризонти“.

Додик уручио указ о додјели одликовања за 205 погинулих бораца

Бањалука – Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је данас предсједнику Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељку Митровићу указ о додјели одликовања „Медаља заслуга за народ“ за 205 погинулих бораца Војске Републике Српске /ВРС/, за заслуге стечене у борби против непријатеља и ослобођење Српске.

Додик је овај указ уручио Митровићу на пријему који је данас организовао за делегацију Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила поводом 15. септембра – Дана несталих и погинулих у Српској.

Митровић је том приликом истакао да сви борци ВРС који су жртвовали живот за Српску заслужују овако важно одликовање.

Он је подсјетио да су породице погинулих увеле нова и прошириле постојећа права за борачку популацију, углавном на партнерским односима с највишим институцијама власти Републике Српске.

Говорећи о процесу тражења несталих лица у БиХ, Митровић је рекао да је у потпуном застоју процес тражења несталих Срба, истичући да ће Републичка организација, након предстојећих избора, отворити ово питање.

Митровић је рекао да ће Републичка организација, након трибине која ће бити одржана 15. септембра, упутити захтјев Влади Републике Српске да се нађе правни модалитет да се суспендује ранија одлука о преношењу процеса тражења несталих лица на Институт за нестала лица БиХ.

„Уколико не буде помака по овом питању, Републичка организација је спремна да формира одговарајуће тијело које ће се бавити процесом тражења несталих Срба у БиХ“, каже Митровић и подсјећа да је на списку несталих из Српске још 1.678 лица.

Он је напоменуо да Републичка организација трага и за условима и начином потписивања споразума о статусу Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/ у процесу тражења несталих, који је потписан 1998. године.

Коментаришући раније најаве Савеза логораша Републике Српске о подизању спомен-крста на Златишту изнад Сарајева у септембру, Митровић је рекао да Републичка организација у потпуности поџава подизање крста, јер је то симбол страдања Срба у Сарајеву.

(Глас Српске)

Додик и Либерман за још јачу сарадњу Републике Српске и Израела

Беч – Предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман оцијенили су на данашњем састанку у Бечу добрим односе Српске и Израела, те нагласили потребу за јачом привредном и економском сарадњом.

Додик и Либерман истакли су да између Израела и Републике Српске нема отворених питања и да је сарадња, како на политичком, тако и на привредном, економском и културном плану, на највишем нивоу.

Предсједник Републике Српске изјавио је да је на састанку разговарано о политичким и економским питањима и доброј сарадњи, разумијевању и међусобној подршци.

„Наше пријатељство је већ доказано. Користимо ову прилику да се међусобно упознамо о ситуацији на Балкану и Блиском истоку, а прије свега о ставовима државе Израела и Републике Српске“, рекао је Додик након састанка.

Либерман је рекао да Израел дубоко цијени улогу српског народа данас и додао да се односи у будућности могу градити на здравим основама.

Он је нагласио да су предсједник Додик и премијер Жељка Цвијановић установили односе између државе Израел и Републике Српске, те да се памти и цијени топао и конструктиван однос Српске према Израелу.

„Управо та конструктивност је повод за ове разговоре и за даљу сарадњу двије стране“, рекао је Либерман.

Он је нагласио да Израел дубоко цијени улогу српског народа, поготову у Републици Српској током не тако давне прошлости, сапатништва и заједничке борбе против нацистичких злочинаца.

„То само представља темељ за даљу сарадњу и то је нешто што и те како знамо да поштујемо. Уз то бих додао и однос Републике Српске према жртвама холокауста, као једног темеља за даљу сарадњу на историјским основама“, рекао је Либерман.

Он је истакао да је пријатељство јеврејског и српског народа природно.

„Када се сагледа заједничка прошлост, будућност можемо да градимо на здравим односима“, рекао је Либерман.

(Глас Српске)

Влада РС: Изградња новог блока ТЕ Угљевик 3 од општег интереса

Бањалука – Влада Републике Српске данас је донијела одлуку о утврђивању општег интереса за изградњу новог блока Термоелектране „Угљевик три“, као и одлуку о утврђивању општег интереса за изградњу и коришћење хидроелектране „Мрсово један“ на ријеци Лим, у општини Рудо.
Влада је донијела и одлуку о емисији обвезница Републике Српске за измирење обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете у периоду ратних дејстава у износу од 32.185.097 КМ.

У Централном регистру хартија од вриједности 26. септембра регистроваће се обвезнице за 4.505 физичких и правних лица, саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе са јавношћу.

Влада је утврдила и Нацрт закона о вину, којим се регулисање производње вина раздваја од производње јаких алкохолних пића, у складу са прописима ЕУ.

Законом се истовремено штите интереси произвођача грожђа, вина и других производа од грожђа, затим интереси потрошача, као и прописивање услова за обезбјеђење одговарајућег квалитета вина, саопштено је из Бироа Владе за односе с јавношћу.
За неразвијене и изразито неразвијене општине 250.000 КМ

Влада Републике Српске донијела је данас одлуку о исплати 250. 000 КМ неразвијеним и изразито неразвијеним општинама.
Одлуком је предвиђено да, када је ријеч о неразвијеним општинама, Берковићима буде распоређено 7.525 КМ, Вукосављу 8.775, Источном Дрвару 6.700, Источном Мостару 7.775, Источном Старом Граду 7.587, Језеру 9. 037, Калиновику 7. 662, Кнежеву 8.400, Крупи на Уни 8.462, Купресу 6.887, Новом Горажду 7.550, Осмацима 8.300, Оштрој Луци 8. 112, Петровцу 7.637, Рудом 8.175, Трнову 7.562, Чајничу 7. 887, те Шековићима 8.462 КМ.

У складу са овом одлуком, средства ће добити и неразвијене општине, и то Братунац 8.900 КМ, Власеница 8.360, Доњи Жабар 6.522, Костајница 7.825, Лопаре 8. 122, Љубиње 7.325, Невесиње 8.075, Пелагићево 7.072, Петрово 8. 350, Рибник 7.325, Рогатица 6.825, Сребреница 8.122, Хан Пијесак 7.350, те Шипово 7.325 КМ, саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе са јавношћу.

Влада је дала сагласност Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију на утрошак 440.284 КМ за националне паркове /НП/ „Сутјеска“ и „Козара“ за девет мјесеци ове године. За НП „Сутјеска“ биће издвојено 264.170, а „Козару“ 176.113 КМ.

Министарство за избјеглице и расељена лица добило је сагласност за утрошак 173.000 КМ за дознаке за финансирање одрживости повратка у Републику Српску и дознаке за рјешавање проблема интерно расељених лица.

Влада је дала сагласност Министарству породице, омладине и спорта на утрошак 136.125 КМ за девет мјесеци ове године.

Од наведених средстава за текуће грантове за пројекте подршке међународне сарадње и мобилности младих биће издвојено 22.200 КМ, за текуће грантове за реализацију програма дефинисаних Омладинском политиком и пројеката за унапређење и развој омладинског организовања 17.100, за текуће грантове младима и омладинским организацијама у руралним срединама 3. 700 КМ.

За текуће грантове непрофитним удружењима и организацијама за афирмацију породице намијењено је 2.000 КМ, грантове спортским организацијама 70.625 КМ, капиталне грантове младима и омладинским организацијама у руралним срединама 2.500, а за трансфере удружењима и организацијама за афирмацију породице 18.000 КМ.

(Глас Српске)

Путин подржава Српску

Предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће са премијерком Жељком Цвијановић на предстојећем састанку са предсједником Русије Владимиром Путином завршити разговоре о руској финансијској подршци Српској.

Додик је рекао да ће Путина информисати и о ситуацији у БиХ и да жели да ојача опредјељење Русије за изградњу крака гасовода „Јужни ток“ кроз Републику Српску.

„Информисаћемо се и о гледањима званичне Москве на ситуацију у вези са Украјином, јер је то важно и за нашу ситуацију. Разумијем да Русија жели мир у Украјини, што је и нама приоритет, јер не желимо ескалацију сукоба и подјелу свијета на Русију и Запад“, изјавио је Додик за „Нес-радио“.

Предсједник је навео да Република Српска Русију доживљава као пријатељску земљу, јер је у БиХ увијек покушавала да заштити међународно право и у Савјету за провођење мира одбијала доношење одлука које нису у складу са Дејтонским споразумом.

„Нама је било важно да Русија у Савјету безбједности УН прихвати сваки наш извјештај као контру лажима и подметањима високих представника. Морам да подсјетим да Савјет безбједности већ низ година није донио ниједну резолуцију против Републике Српске“, нагласио је Додик.

Говорећи о изградњи крака гасовода „Јужни ток“ кроз Републику Српску, Додик је напоменуо да тај пројекат није против Федерације БиХ, али се у политичком Сарајеву настоји зауставити из „чистог ината“.

„У Сарајеву више ништа неће проћи док се не ријеши проблем ‘Јужног тока'“, поручио је предсједник Републике Српске.

Говорећи о раду представништава Републике Српске у иностранству, Додик је навео да је њихово оснивање потпуно оправдано, те да су сва била активна у промовисању Српске и веома педантно информисала о развоју политичке и економске ситуације у резидентним земљама.

„У сваком случају, без њих Република Српска не би била потпуна и мораћемо да наставимо да ширимо њихову мрежу“, поручио је Додик и истакао као најактивнија представништава у Србији, Израелу и Москви.(Срна)

Улагање у младе је најбоља инвестиција

Министрица породице, омладине и спорта Републике Српске Нада Тешановић данас је у Бањалуци уручила 45 спортских стипендија за 30 перспективних спортиста, 10 спортиста са инвалидитетом и пет потенцијалних олимпијских кандидата.Тешановићева је рекла да је од 2011. године до данас подијељено 500 хиљада марака у стипендијама, те да су стипендије добила 244 такмичара.

Према њеним ријечима, за перспективне спортисте и спортисте са инвалидитетом стипендија износи 130 марака мјесечно, а за олимпијце 200 марака.

„Весели ме чињеница да су то управо они спортисти који проносе славу Српске, који се такмиче на балканским и европским првенствима и освајају медаље“, рекла је Тешановићева новинарима, подсјетивши да је тенисерка Катарина Јокић на турниру „Ролан Гарос“ била као једини спортиста у историји Републике Српске, односно БиХ.

Тешановићева је истакла да стипендије имају смисао и јачају вјеру и наду младим спортистима да се може доћи до врха.

„Зато ми је драго што наши стипендисти управо на тај начин показују резултате и ја сам сретна што можемо од њих очекивати сутра и олимпијске медаље, а то су они већ потврдили, јер су учествовали на олимпијади“, рекла је Тешановићева, напоменувши да је џудиста Немања Мајдов на олимпијади младих освојио златну медаљу.

Она је рекла да је инвестиција у младе људе најбоља инвестиција, истичући да друштво мора схватити да мора више улагати младе.

Кајакаш на дивљим и мирним водама Дарко Савић из Бањалуке рекао је новинарима да је велика ствар када држава на било који начин стане иза спортисте.

Савић, који је изборио норму за прве Европске олимпијске игре које се одржавају сљедеће године у Бакуу у Азербејџану, рекао је да ће током зиме марљиво тренирати и припремати се за олимпијске игре и настојати да оствари што бољи резултат.

Татјана Ђекановић из Теслића, која тренира стрељаштво шест година и која је репрезентативац БиХ, рекла је да сваком спортисти пуно значи подршка.

Она је навела да је стрељаштво у свијету све популарнији спорт и један од најмасовнијих олипијских спортова. „У Теслићу се гради стрељана и надам се да ће ускоро бити завршена. Стрељаштво је јако скуп спорт“, каже Ђекановићева.

(Срна)

Држава ће помоћи свим који запошљавају раднике

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић посјетио је данас погон Фабрике обуће „Бема“ у Мркоњић Граду, који запошљава 350 радника, поводом свечаности обиљежавања 10 година рада ове фабрике.

Радојичић је рекао да треба посветити пажњу сваком од производних субјеката у Републици Српској, јер данас нема много оних који запошљавају раднике.

„Оваквим привредним субјектима, када говорим о производним, треба посветити пажњу и држава треба да им на одређен начин помогне у функционисању“, рекао је Радојичић.

Он је додао да су републичке власти протеклих година имале низ различитих линија којима се настојало помоћи производним субјектима, поготово онима у индустрији текстила, коже и обуће.

„У првим годинама кризе биле су за овај сектор одређене субвенције по једном раднику, након тога биле су линије за подстицај извоза и за инвестицију. Ове године је то враћање неопорезивог дијела дохотка по договору са привредном комором и послодавцима. Речено је да не идемо на посебне подстицаје већ да сви привредни субјекти на овакав начин, увођењем неопорезивог дохотка, добију додатна средства која могу да уложе у обртна средства, у запошљавање и да на тај начин омогућимо помоћ, прије свега производном сектору“, каже Радојичић.

Он је истакао да је ово сектор који је важан са аспекта запошљавања и има шансу за ново запошљавање.

Начелница општине Мркоњић Град Дивна Аничић рекла је да је ова фабрика у Мркоњић Граду, која постоји осам година, израсла у већи привредни субјекат на подручју општине.

„Драго нам је што успјешно послују. Општина им је кроз своје програме за привредни развој и подстицај помагала и помаже око подстицаја за нове раднике. И даље ћемо бити са њима на путу повећања броја радника“, поручила је Аничићева.

Технички директор „Беме“ Маринко Умићевић рекао је да ова фабрика у Мркоњић Граду планира да запосли још 150 радника.

„Влада Републике Српске је учинила много за нашу фабрику посредством разних подстицаја и донација. ‘Бема’ има план да у Мркоњићу запосли још 150 радника и да уведемо другу смјену“, додао је Умићевић.

Он је истакао да погон „Беме“ у Мркоњић Граду сада има 350 квалитетних и добрих радника.

„Радимо ципеле за извоз за познате фирме, а поента је да почнемо правити своју ципелу“, рекао је Умићевић.

Радници кажу да су задовољни јер је плата редовна и плаћени су им доприноси.

„Није ми тешко да радим овај посао, све се исплаћује редовно и ја сам задовољна“, рекла је једна од радница Ранка Лекић.

Свечаности у Мркоњић Граду присуствовао је и министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија.

Свечаност поводом 10 година рада Фабрике обуће „Бема“ недавно је одржана у Бањалуци.
(Срна)

Радојичић: НСРС најуспјешнија законодавна институција у БиХ

Радојичић: НСРС најуспјешнија законодавна институција у БиХ

Датум креирања уторак, 09 септембар 2014 16:19

Прeдсjeдник Нaрoднe скупштинe Рeпубликe Српскe Игoр Рaдojичић oциjeниo je дaнaс у Бaњaлуци дa je пaрлaмeнт Српскe, кojи je у oвoм сaзиву усвojиo 272 зaкoнa, нajуспjeшниja зaкoнoдaвнa институциja у БиХ.

„Нaрoднa скупштинa Рeпубликe Српскe усвojилa je и вишe oд 260 других aкaтa. Прeмa свим пaрaмeтримa, пo брojу зaсиjeдaњa и рaду рaдних тиjeлa пaрлaмeнт Српскe je и дaљe нajуспjeшниjи у БиХ“, рeкao je нoвинaримa Рaдojичић.

Прeмa њeгoвим риjeчимa, oвaj сaзив пaрлaмeнтa Српскe имao je свиjeтлих мoмeнaтa, aли и инцидeнтних ситуaциja.

„Рeтoрикa je билa нeштo другaчиja у oвoм сaзиву, нeгo штo je тo билo у нeким другим сaзивимa. Жeлим дa нaрeдни сaзив пaрлaмeнтa Српскe будe успjeшниjи oд oвoгa“, дoдao je Рaдojичић.

Oн je зaхвaлиo пoслaницимa, Влaди Српскe, мeдиjимa и свимa нa сaрaдњи у oвoм сaзиву Нaрoднe скупштинe Рeпубликe Српскe.

„Tрудили смo сe дa будeмo oтвoрeни прeмa мeдиjимa и дa пружимo свe пoтрeбнe инфoрмaциje“, нaпoмeнуo je Рaдojичић и изрaзиo увjeрeњe дa je свe билo трaнспaрeнтнo кaдa je риjeч o oвoм питaњу.

Додик: Самостална Српска никоме не би била сметња

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је увјерен да ће Српска бити независна и истакао да ће за то бити потребно „историјско и временско стрпљење“.

Додик је нагласио да Република Српска као самостална држава никоме не би била сметња, нити реметилачки фактор, јер би се тако пацификовао регион.

„Волио бих да будем човјек који ће предводити тај процес до краја, али нисам авантуриста који би, због те жеље, учино нешто што би Републику Српску довело у гори положај“, рекао је Додик за „Нес-радио“.

Он је навео да је идеја о самосталној Републици Српској била притајена и потиснута, али да никада није била изгубљена.

Према његовим ријечима, Република Српска је требало да буде самостална држава на крају рата у БиХ, али је редуковала своја права у корист мира и ушла у БиХ, вјерујући да ће она бити оквир који је неће угрожавати.

Додик тврди да су основе за БиХ у било ком смислу изгубљене и да су протекле године показале да је неуспјела и немогућа земља.

„То није само моја оцјена и није моја жеља, историја ми не дозвољава да вјерујем у могућност БиХ као самосталне државе, то се никада није десило и немогуће је да се деси и сада“, рекао је Додик.

„Српска имала добру прилику када се Косово одвајало“

Он је рекао да је Српска имала добру прилику када се Косово одвајало да се и РС одвоји.

„Било би интересантно гледати како би ти исти који су подржали Косово нама то морали да забране. Међутим, направили би највећу штету Србији која се борила за очување Косова и у задњи моменат смо одлучили да не правимо ту врсту авантуре и да будемо стрпљиви“, рекао је Додик.

Додик је нагласио да Београд од Српске није тражио да Србију прати у било којем питању, па ни када је ријеч о Косову.

Додик је констатовао и да су односи Српске и Србије добри, перспективни и пуни разумијевања. Он је истакао да је руководство Српске развило добре односе са свим људима који су протеклих година руководили Србијом, без обзира да ли је било политичког анимозитета, јер је интерес Србије и Српске изнад свега.

Предсједник Српске рекао је да Србија поштује Дејтонски мировни споразум, да поштује два ентитета и три конститутивна народа.

(РТРС)

Основана општина Станари

 09.09.2014 15:31 | РТРС

Бањалука – Посланици НСРС усвојили су на данашњој посебној сједници једногласно Закон о оснивању општине Станари, којим се уређује оснивање, подручје, надлежности, органи, њихов избор и финансирање ове општине, а на приједлог предсједника РС, Милорада Додика.

Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, истакао је данас да постоји консензус грађана, институција и политичких партија у Српској за формирање општине Станари.

„Република Српска и на овај начин показује институционалну снагу, што је веома важно“, рекао је Додик, образлажући Приједлог закона о оснивању општине Станари. Нагласио је да је веома важно што је и Скупштина града Добоја дала подршку за оснивање општине Станари, преноси РТРС.

Предсједник Српске оцијенио је да је битно што се у Станарима гради термоелектрана, као и ауто-пут Добој – Бањалука.

„Тиме ће бити омогућено да ова општина буде једна од перспективнијих у Републици Српској“, каже Додик.

Осим Станара, у састав нове општине ући ће још 12 мањих села у близини тог сада насеља у саставу Добоја.

Треба подсјетити да је Општина Станари престала с радом 31. јануара 1960. године. Иницијативе за поновно враћање тог статуса у међувремену су покретане неколико пута.

У студији оправданости оснивања општине Станари се наводи да снажан привредни потенцијал за ово подручје представља почетак изградње термоелектране Станари, снаге 300 мегавата и 2.000 мегаватсата годишње производње.

Термоелектрана ће бити, како се наводи, водећи произвођач електричне енергије у Републици Српској и покренут ће експлоатацију и прераду нуспроизвода и других сировина.

У документу се оцјењује и да подручје од 13 насељених мјеста с око 11.000 становника и „750 запослених, представља солидан фискални потенцијал за остваривање натпросјечних прихода будуће општине“.

Посланици НС РС усвојили су и допуне Закона о територијалној организацији РС. Овим је окончана посебна сједница НСРС.

(Глас Српске)