АКТИВ ЖЕНА СНСД-а НЕВЕСИЊЕ СВОЈИМ ЧЛАНИЦАМА ПРИРЕДИО ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ У АНДРИЋГРАД

„Истраживања показују да жене не воле изненађења и спонтаност“. Супртотно томе жене воле да им се за неко путовање или излет јави седам дана и 11 сати пред полазак како би се могле на најбољи начин припремити и испланирати

. Актив Жена СНСД-а Невесиње је једнодневни излет лијепо испланирао и женама приредио угодно путовање и дружење уз смијех и женску причу. Четрдесетак жена у раним јутарњим сатима свој излет започело је на Тјентишту историјско-географском локалитету у долини ријеке Сутјеске. У обиласку је дошао и на ред импозантни споменик из 1971. године који је подигнут палим борцима пете непријатељске офанзиве у бици на Сутјесци која се одиграла од 15. маја до 15. јуна 1943 године. Своје путовање жене су наставиле обиласком Андрићграда а затим је на ред дошла и вожња бродићем на ријеци Дрини, да би једнодневни излет завршио обиласком моста Мехмед паше Соколовића из 1577. године. Актив жена СНСД-а даље наставља своје активности и радује се новом дружењу. Овим путем се захваљујемо предсједнику ОО СНСД-а Милосаву Уљаревићу и народном посланику Илији Таминџији који су нашу идеју свесрдачно подржали.

 

 

11263797_924916984239332_1237842792_n

 

11355604_924917547572609_86353982_n

 

11292833_924916157572748_425022006_n

Прича о првом путу за Невесиње…

Прича о првом мирнодобском путу за Невесиње…путу за Медитеран

Невесиње- „Град пушака“

Невесиње. Слободарско мјесто. Мјесто пуцања многих „првих пушака“ и позива на отпоре туђинима. Симбол пркоса и поноса. Мјесто кога су се сви сјећали и у њега уздали када би се дизали устанци против окупатора. Мјесто на које се увијек ослушкивало и ишчекивало не само из остатка Херцеговине већ и остатка српских земаља…пуцњеви пушака који су разбијале те, често дуге тишине, нису били обични пуцњеви. Ти пуцњеви од 1875., преко 1914., 1941., па до Митровдана 1992. нису бивали обични пуцњеви већ позиви на устанке којима су са ових простора тјерани различити окупатори…од Турака, Аустро-Угара до сила Трећег Рајха и тако даље до данашњих дана. Невесиње. Било и остало симбол слободе, пркоса. Све пушке које су пуцале у Невесињу, доносиле су слободу и мијењале историјске карте многих царевина, а многе царевине су чак и нестајале управо пуцњевима из тих пушака. Међутим када би дошао мир, и настајале ере опоравка и благостања исте оне очи и уши које су бивале упрте у Невесиње и нестрпљиво чекале када ће опалити та пушка, у миру су окретале леђа Невесињу.

Први путни правци за Невесиње

Невесиње је кроз вијекове бивало само гарнизон за разне војске. Чему су ти гарнизони служили баш у оваквим мјестима гоеполитички и геостратешки забаченим од главних праваца? Управо умиривању бунтовног становништва Невесиња. Војнички гарнизони свих историјскоих сила, које су од Римскога Царства, Херцега Стјепана, Турака, Аустро-Угара на овамо у Невесињу смјештале своје војне јединице у Невесиње, служили су за то. И тек толико колико је Невесиње требало повезати са околним мјестима ради снадбијевања војске толико је и Невесиње бивало занимљиво за разој, улагања у инфраструктуру. Тако је Османлијском Царству за везу Невесиња и Мостара на запад и Гацка на исток довољан био „коњски пут“. Тек су Аустро-Угари, познати по стратегији изградње путних инфраструктура у поробљеним мјестима (зарад лакше експлоатације и ширења војних гарнизона) крајем деветнаестог вијека Невесиње повезали путевима ка Мостару, Берковићима и Гацку. Сврха градње ових путних праваца била је за Аустро-Угарску империју јасна-повезивање Невесиња са Мостаром који је био центар Херцеговине ради снабдијевања војних гарнизона који су се налазили на Ступинама код Невесиња. Изузев овог мотива у историји све до данас нико није проналазио мотив да би Невесиње повезао са остатком Свијета, али и зарад других разлога, а не само ратова и припрема за ратове.

Енигма о заобилажењу Невесиња

Чак ни у „доба Тита“ каду су се у педесетогодишњем периоду препородиле и економски и инфраструктурно изградиле Јужнословенске републике, Невесиње је остављано на маргину развоја и улагања. Тако се на асфалтирање пута од Невесиња до Мостара чекало све до 1973 а за асфалтирање пута Невесиње-Гацко још неколико година послије тога. Пут Невесиње-Берковићи није асфалтиран чак ни до распада Југославије и рата којим је запечаћена судбина те земље. Али Невесиње опет остаје уникатно не само по пушкама већ и по чињеници да је једино мејсто у ЕX- Југославији које је са неким другим мјестом било повезано „магистралним путем“ који није асфалтиран. Био је и до дана данашњег то остао пут Невесиње-Берковићи.
Остаје тако енигма како су се кроз историју све силе, владари, кнезови, херцези, везири, надвојводе, цареви, маршали, државници Невесиња сјећали и на њега ослањали само када је у њега требало груписати војску или у њему започети устанак. Остаје енигма како је Невесиње заобиђено и са изградњом инфраструктурног пројекта „Горњи Хоризонти“ (вишенамјенски пројекат коришћења вода и изградње хидроелектране којим би се трајно ријешила егзистенција овог неразвиејног планинског мјеста) који је конципиран и развијен још педестих година прошлог вијека. Од тада је прошло шездесет година, а Невесиње је заобилажено и са изградњом путних праваца и инфраструктурних објеката. У склопу коришћења енергетских потенцијала Херцеговине изграђене су хидроелектране у Требињу, Мостару, Јабланици, термоелектрана у Гацку…
На почетак радова на оваквим пројектима Невесиње је изгледа требало чекати још један рат. Остаје енигма о маргинолизовању Невесиња у миру, на коју најстарији становници овог планинског мјеста имају различите коментаре, а сви се своде на то: “Мој сине то је н’аква виша политика, јади би је знали, заборављали су нас вазда кад нам треба градити нешто, али нијесу нас требали звати кад је требало ратовати. За то смо увијек били први. Јесмо на моју душу“.

„Медитерански пут“…врата Невесиња ка југу

Када је аутор овог текста, Невесињац родом, (чини ми се да је то било негдје у Печују, у Мађарској) с поносом на глобусу показивао колегама гдје се налази Невесиње реакција Мађара (који су иначе у недостатку изласка на море јако носталгични за исти) је била: „Па ви сте са Јадрана. Ви сте сретан човјек“. Гледао их је тада Невесињац нијемо. Шта казати људима кад су у праву? Невесиње јесте близу Јадрана. Близу на папиру. Далеко у стварности.
Која год технологија картографије од папируса све до савремених технологија и сателита коришћена Невесиње је увијек бивало и остајало тако близу, а тако далеко од Медитерана. Док о Медитерану сви народи Свијета маштају Невесиње од тог сна и поред удаљености од свега педесетак километара ваздушне раздаљине од Јадрана није имало ништа. И заиста када се глобално гледа, Невесиње је тако близу Медитерану, скоро да се може осјетити мирис соли и „југа“ с мора. Међутим, мирис соли у Невесињу се могао осјетити само зими када након отапања великих снијегова остане со по путу коју користе службе за одржавање и заштиту путева од снијега. Мирис „југа“ могао се осјетити само у јесен када се народ молио Богу да нема „југа“( који са собом у Невесиње носи и обимне кише) да би могао из земље повадити кртолу од чије продаје живи већина домаћинстава овог планинског мјеста. Невесиње опет уникатно. За разлику од остатка Свијета који за Медитераном жуде, „Југо“ и со у Невесињу нису баш толико вољени појмови. Разумљиво је из претходних чињеница и зашто.
На изградњу „Медитеранског пута“ који би изразито континетално мјесто, какво је Невесиње спојио са Требињем и даље са Јадраном Невесињци су морали чекати да дође двадесет први вијек. Дошао је двадесет и први вијек. Али ни то није било довољно.
У Амазонији је 2006 године откривено посљедње племе које је живило у изолацији. Свијет је ту вијест о људима који су живјели у изолацији, без воде, струје, интернета и путних комуникација са цивилизацијом дочекало са чуђењем и невјерицом. Откривено је те 2006 године племе у Амазонији. Зар је могуће да постоји мјесто у двадесет првом вијеку које је тако близу, а тако далеко цивилизације? Питао се тада цијели свијет.
Зар је могуће да Невесиње нема излаз у Свијет? Питали су се тада многи, али не баш сви Невесињци.
Невесиње? Невесиње још није имало пут ка Медитерану. Невесиње је морало још чекати. Морало је сачекати да се заврши прва деценија дведесет и првог вијека да би се почео градити пут који је Невесиње било заслужило свим пушкама које су у њему пуцале и прије…много много прије. Чекало је све до 2011.
2011. године приступило се реализацији пројекта „Горњи Хоризонти“ у склопу кога пробијен и пут Невесиње-Дивин преко Зовог Дола и Бежђеђа. Овим путем постојећа путна комуникација која је ишла преко Гацка, Билеће до Требиња са дотадашњих 127 Км скраћена је на свега 87 Км.
Пут који је изграђен није само краћи од постојеће путне комуникације преко Гацка. Невесиње добија коначно прави „Медитерански пут“. Пут којим се путује са утиском као да се иде кроз приобаље Француске или Италије и серпентинама спушта са Приморских Алпа ка Кану. Пут на коме се може осјетити мирис „југа“ а да са њим не долази страх од пропадања кртоле у земљи, пут којим се може осјетити мирис мора и соли, а да није праћен страхом од снијега и леда. Пут са којег се пружа фантастичан, готово надприродан и надреалан поглед са Бежђеђа на Дабарско и Фатничко поље.
Осим прелијепог погледа и чињенице да је Невесиње ближе Требињу овај пут карактерише и чињеница да се сада до Требиња може стића за сат вожње, јер су техничке карактеристике пута такве да је прегледан и отворен за вожњу. А да пут заслужује епитет „Медитерански пут“, осим чињенице да има такву диспозицију да се за десет минута вожње са 1045м надморске висине спушта на 380м, битна је и ставка да је пут „хуман“. А ријеч хумнина у народу Невесиња значи да нема страха од највеће пошасти која неријетко погађа овај љути планински град-снијега. Слике снијежних наноса од преко десет метара прије неколико година обишле су цио свијет. Путни правци тада су од Невесиња ка свим градовима били данима и недјељама затворени. Комуникација према континенталном Гацку на дужини од 50 Км тада је чишћена мјсецима. У исто вријеме у Дабарском и Фатничком пољу снијега готово и да није било. Људи су се припремали за прољетну сјетву. Е то је хумнина. То је ријеч за којом народ Невесињског краја чезне. Хумнина је уствари Медитеран, а пут за Дивин је уствари пут за Медитеран. Тако близу а тако далеко некада. Тако близу, а тако ближе сада. Тај фамозни Медитеран за којим жуде у цијелом Свијету да га посјете, да на њему најбогатији повежу своје јахте, да обиђу љепоте његове и осјете мирис соли и „југа“. Медитеран који је сада дошао и до Невесиња. И остаје питање:
„Па јесмо ли требали чекати 2006 да се у Амазонији открије и посљедње племе? Јесмо ли требали чекати 2011. па да Невесиње добије „врата ка Медитерану“ ? Има и одговор: „Ето јесмо. Јесмо на моју душу“.

Награђен Рајко Петров Ного

Пале – Пјесник Рајко Петров Ного добитник је награде „Душко Трифуновић“, која се додјељује за посебан допринос српској књижевности у оквиру књижевне манифестације посвећене овом великом српском књижевнику.

„Дани Душка Трифуновића“ почињу данас, а завршавају се у суботу, 13. септембра. Жири у саставу Саша Кнежевић, Биљана Самарџић и Мирјана Лукић одлуку да награда оде у руке Рајку Петрову Ногу донио је једногласно.

– Пјесништво Рајка Нога није могуће сагледати без знакова и гласова који допиру из традиције, мита, историје и религије, али и из посљедњих времена – наводи жири у саопштењу.

Првог дана манифестације, која се одржава осми пут, представиће се финалисти конкурса за најбољи литерарни рад о теми „Кад сам те прво срела/срео“. Пјесници ће у петак, другог дана ове књижевне манифестације, учествовати на „Пјесничком часу“ који ће бити одржан у Основној школи „Мокро“. За петак је планирано и отварање изложбе „Дванаести сазив Арт симпозијум Јахорина“, као и вече поезије за одрасле „Буквално тако“, у оквиру којег ће Рајку Петрову Ногу бити додијељена награда „Душко Трифуновић“.

(Глас Српске)

Љековито биље – купина

У књизи “Исхрана у природи”, своједобно, хајде рецимо и тачно – прије 11 година – масовно хваљеној као одличан приручник за оно што у њеном наслову стоји, о купини пише: “Вишегодишњи жбун, висок до два метра, разгранат, са дугим повијеним бодљастим шибовима, са крупним перастим листовима који се састоје од 3 до 5 јајоликих листића на бодљикавој петељци. Цветови су бели или црвенкасто – бели, груписани у штитоликим цвастима на врховима огранака и цветају у току лета. Плод је у облику доста крупне бобице, која је, кад сазри, црне боје, сјајна и веома слатка по укусу.
енити домаћин Божо и нисам могао да се не сложим с њим. Ко је икад тутњао друмовима далеко од родног краја као стопер, путник, луталица, боем, сломљени “транзицијски” радник без посла и плате на видику, као бескућник или избјеглица, увјерио се макар једном у то. Као да их је нека сама, добра а невидљива сила, разаслала и разбацала уз путеве, осунчане странпутице, пропланке, стазе и богазе – да тјеше невољнике којима желудац крули, нада се тањи, а корак успорава… Оне најцрње су најбоље! А док исписујем ове редове, ево, Херцеговина их је пуна. Баш таквих – најцрњих… Љето их је донијело у изобиљу, а ви не часите часа, пожурите по њих – не дозволите да вам задовољство помути каква ненадна киша, било да их једете пријесне, било да их желите заледити у замрзивачу, осушити за зимски компот, од њих направити чувено купиново вино, сок, џем, пекмез, желе, њиховим свјежим плодовима украсити торту… јер нису купине само природни дар за социјално погођене, као што горе прибиљежих, већ и потпуно здрава и чиста храна пуна жељеза, витамина, низа корисних састојака, за људе свих узраста! Зачудо, њихову најразноликују припрему и употребу нисам гледао у Херцеговини, гдје их је у обиљу, већ у алспко-планинским крајевима, гдје их је неупоредиво мање, али је, чини се, машта стопаница тамо израженија. Могуће баш и због тог што је плодова мање, већ у овом нашем топлом и сунчаном појасу у красу. Опет ћу вам рећи оно што у овој серији често понављам: питајте за старе рецепте баке, тетке, стрине, сусјетке, сигуран сам да ћете нешто ново вриједно и корисно наћи и прибиљежити у своје роковнике; такав труд се често исплати; могуће чак и да ћете открити да су наше стопанице (домаћице) маштовите као и оне планинке, само им се негдје и због нечег мало ритам био успорио, негдје се нит предања о разноликој употреби купина прекинула, неко негдје и некад пропустио да упамти и забиљежи драгоцјен бакин савјет. Можда…Просто не могу да вјерујем да нам купине у толикој количини “у глухо” прођу, да углавном пропадне оно “што зуб не однесе у пријесном стању”, а с друге стране, сви их хвале због тог што чисте крв, уједначавају ниво шећера, препоручуију дјеци и трудницама (првенствено због жељеза)…

Пред крај, ево пар рецепата (с интернета):

Два у један – сок и џем од купина

Свјеже плодове опрати под млазом воде. Ставити у већу посуду (можете их измиксати или изгњечити кашиком за пире). И додати 3 л воде. Оставити 3-4 сата да одстоји, па проциједити кроз цједиљку. У течност додати 4 кг шећера (колико течности има толико се додаје шећера) и 4 лимунтуса. Често мијешати да се шећер истопи. Готов сок сипати у стерилисане боце, херметички затворити – и оставити на суво и хладно мјесто.

Сок од купина

Након што сте то урадили, воће од сока ставити у дубљу шерпу, додати 2 кг шећера и кувати до жељене густине. Куван џем сипати у стерилисане тегле, умотати крпом и оставити да се охладе до сутра. Херметички затворити и оставити на суво и хладно мјесто. Џем је веома укусан, одличан за кифлице и штрудле…

Сок на још један начин

Састав: 2 кг зрелих купина, 250 г шећера, комадић циметове коре, 3-4 каранфилића, пола лимуна. Припремање: купине оперемо и загријавамо на јачој ватри, толико док не испусте сав сок. Сок проциједимо кроз газу, те с додатим ољуштеним лимуном, шећером и ароматичним додацима, кувамо још приближно пола сата. На крају, проциједимо, налијемо у чисте флаше и затворимо.

Па, да не претјерамо са дужином рубрике, остало потражите сами…И, већ данас уживајте у новим купинама!

Монах гасио пожаре и спасавао

Требиње – Ђакон у манастиру Тврдош Порфирије, који је за манастирску славу, Успеније пресвете Богородице, рукоположен у јеромонаха, у Требињу је познат по благости и веселости, али своју најбољу особину, пожртвованост, коју владика Григорије назива жртвом и за цркву и за људе, овај монах као да крије од других.

Мало је познато да је годинама уназад ангажован на гашењима пожара око Требиња попут професионалног ватрогасца, али су засигурно остали углавном непознати његови подвизи на спасавању људи из саобраћајних несрећа.

Отац Порфирије о томе не жели да прича, објашњавајући да у томе нема ништа чудно ни подвижничко, јер је, како каже, човјеку од Бога дато да помаже другима око себе, те да је ангажовање на саборности, побратимству, љубави божијој и љубави међу људима његова животна мисија.

Владика Григорије је на рукоположењу младог монаха казао „да није лако служити дан-ноћ Богу и људима, али и епископима и свештеницима, и вјерницима и народу божијем, што је до сада био живот оца Порфирија, а од сада добар темељ на коме ће изградити кућу свога свештениковања“.

„Био сам готов заплакати док сам слушао владику јер је отац Порфирије спреман да се жртвује за све и помогне свима, као што је помогао супрузи и мени у саобраћајној несрећи, овдје у близини манастира, у којој сам ја поломио руке, а супруга остала привремено непокретна“, рекао је Требињац Гојко Грче, један од оних које је спасио млади монах.

Његов ауто се већ био запалио и очекивао је да сваког часа експлодира резервоар горива, када се попут анђела појавио благи лик оца Порфирија, који му је, не страхујући за себе, први пружио руку спасења и извукао и њега и супругу на сигурно, од када, слажу се супружници, овог монаха спасиоца благог осмијеха сматрају за најрођенији род.

Сличну причу нам је, грлећи свога спасиоца, испричао и Марко Бодирога, кога је прије пет година ударио ауто у центру Требиња, али га у болницу није превезао несавјесни возач, већ се зауставио отац Порфирије и на рукама га унио у болницу, па су од тада до данас остали добри пријатељи.

Мјештани села Тврдош кажу да је још много Бањалучана и Крајишника којима су се дешавале незгоде на путу усљед дуге вожње, а Порфирије им пружао руку спаса, ненаметљив, уз благу ријеч и благи осмијех.

(Глас Српске)

Подстицаји у пољопривреди

 

–          Незапослени инжењери пољопривреде до 40 година старости, који су носиоци пољопривредног газдинства могу остварити подстицај до 20,000КМ.

 

Подстицаји наведени у тексту се углавном односе на регистрована комерцијална пољопривредна газдинства. Процес регистрације је доста једноставан и може се обавити у АПИФ-у.

Принцип додјеле подстицаја је најчешће тај да се прикупе сви захтјеви за подстицаје, и да се свим оправданим и правилно документованим захтјевима удовољи колико је могуће с обзиром на количину  новчаних средстава расположивих за тај програм подстицаја.

Како регистровати предузеће?

Процедура регистрације фирме је знатно појефтињена и олакшана током последњих неколико мјесеци, захваљујући стицају неколико, по нове предузетнике сретних, околности:

–          увођењу једношалтерског система за регистрацију фирми у АПИФ-у, ако желите да региструјете доо,

–          измјенама закона и правилника о занатско-предузетничкој дјелатности.

Поред тога, очекује се битна измјена закона о фискализацији, која ће одређеним типовима предузетничких дјелатности укинути обавезу кориштења фискалне касе. Ово ће само по себи смањити трошкове покретања посла за више стотина КМ – најјефтинија фискална каса тренутно кошта мало мање од 600КМ са ПДВ-ом. Наравно, фискална каса се може купити и половна.

Област оснивања и регистрације пословних субјеката у РС уређују два закона: Закон о привредним друштвима, закон о регистрацији пословних субјеката и закон о занатско-предузетничкој дјелатности, са пратећим правилницима. Они предвиђају више облика регистрације, али преовлађују два главна облика: Друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.), уређена првим законом, и предузетничка дјелатност, коју уређује други закон. Предузетник је све оно што су некад биле СЗР, СТР, СЗТР и слично.

Главне особине ова два облика регистрације упоређене су у сљедећој табели:

д.о.о. предузетник
Може да директно увози/извози Да, након што добије царински број Не
У систему ПДВ-а Увијек Није обавезно
Може да има пословнице у другим општинама РС/БиХ Да Не
Мора да има пословни простор Да Зависи од врсте дјелатности (за неке је неопходан пословни простор, за неке се дјелатност може обављати у стамбеном простору, а за неке уопште није потребан пословни простор)
Институција која региструје пословни субјект АПИФ општина
Правни статус пословног субјекта Правно лице Физичко лице
Одговорност за обавезе До висине имовине фирме Потпуна – одговара комплетном својом имовином
Распон дјелатности које може да обавља Већи Мањи
Власничка структура Једно или више физичких или правних лица Једно или више физичких лица

Трошкови регистрације зависе од низа фактора:

1.       Захваљујући једношалтерском систему регистрације уведеном у АПИФ-у од новембра 2013., регистрација д.о.о. је неколико пута јефтинија и бржа него раније. Ту имате сљедеће трошкове:

– Накнада АПИФ-у за регистрацију пословног субјекта 35КМ

– Трошкови нотара – Крећу се у оквирима 300КМ ако вам нотар обрађује оснивачке акте. Ако сте их донијели готове, трошак овјере је 45КМ за једночлани д.о.о.

– Израда печата – 50КМ.

– Републичка такса – око 300КМ годишње за мала правна лица.

– Оснивачки капитал – минимално 1КМ. Треба напоменути да вам се овај износ, колики год био, враћа на рачун након регистрације, и можете њиме слободно располагати.

– Трошкови оглашавања у Службеном Гласнику РС – 4,5КМ по реду текста огласа – ријетко мање од 150КМ.

У Републици Српској тренутно д.о.о. можете основати за око 600КМ, што је скоро 4 пута мање него прије само годину дана, и прилично је повољно кад се имају у виду могућности.

2.       Код предузетника, ствари су још и једноставније и јефтиније. Поред основних докумената за регистрацију, чије ће вас вађење и овјеравање коштати 80-100КМ и чији списак можете видјети овдје, платићете и трошкове регистрације који су у Требињу 20КМ за занатску и 30КМ за занатско-трговачку дјелатност. Израда печата коштаће вас као и за д.о.о.  – око 50КМ, и републичка такса за предузетнике је око 50КМ годишње за већину дјелатности.

Ако дјелатност обављате у пословном простору, плаћате и комуналну таксу за натпис-рекламу на коме је назив вашег посла. За обични натпис изнад улаза, тзв. неосвијетљени пано, плаћа се 4-6КМ по квадратном метру паноа мјесечно, зависно од величине.

Значи, да бисте стартовали као предузетник у Требињу, рачунајте на 200-250КМ трошкова регистрације.

Наравно, трошкови фискализације које смо поменули раније су посебна ставка и важе за сва физичка и правна лица чија дјелатност укључује промет роба и услуга са физичким лицима, тј. гдје је могуће да се у плаћању појави готовина. Овдје се ускоро очекује олакшање у смислу укидање обавезе фискализације за неке предузетнике.

Одлука о уласку у систем ПДВ-а за предузетника повлачи сљедеће посљедице:

У систему ПДВ-а Ван система ПДВ-а
Годишњи промет Преко 50,000КМ Испод 50,000КМ
Начин плаћања ПДВ-а при набавци роба и услуга за потребе пословања ПДВ вам је одбитна ставка за већину роба и услуга које набављате – плаћате га, али вам се практично враћа ПДВ за све плаћате као крајњи корисник, без права одбитка
Начин наплаћивања ПДВ-а од ваших клијената Свака ваша роба и услуга је са ПДВ-ом Робе и услуге продајете без ПДВ-а
Могућност избора статуса малог предузетника (плаћа се порез од 2% годишње на укупан промет, а минимално 600КМ). Не постоји Могућа ако имате мање од три запослена

Пореске обавезе регулисане су Законом о ПДВ-у и Законом о порезу на доходак и припадајућим правилницима.

На крају, можемо рећи да у Републици Српској постоји добар тренд поједностављења и појефтињења административних процедура, што мора дати позитиван резултат.

Како пласирати пчелиње производе

Пчеларство као пољопривредна грана постоји скоро колико и сам човјек, а мед и остали пчелињи производи увијек су били јако цијењени у људској исхрани. И као храна и као лијек, настали директно из природе, представљају благо које заслужује бољи третман.

Оно што је битно за овај чланак је опште позната чињеница којој морамо дати још шири значај- Херцеговина је регија која обилује ријетким љековитим биљем од кога се праве квалитетне врсте меда. Друга чињеница која нам иде у прилог- одобрен је пласман меда у земље Европске Уније.

У односу на ФБиХ, пчеларство у РС је у доста бољој позицији са становишта законске регулативе. Оформљена је база података пчелара у РС, а у току је унос података у Гео-информациони систем са тачним позицијама свих пчелињака у РС. Пчелари ( и програмери) Херцеговине имали су свој велики допринос у овом огромном послу, чији значај тек треба да добије на важности уколико и сами пчелари учине значајне кораке у погледу одважности да се упусте у посао ширих размјера, који би нам могао донијети велики број радних мјеста.

Прилике, предности, слабости…

Шта су наше предности: квалитет, подручје без великих загађивача, искуство у пчеларењу, већ поменута легислатива, док би за посао ширих размјера количина сигурно била проблем. Међутим, с обзиром на потенцијал ове пољопривредне гране, уколико се пронађу канали за пласман нашег висококвалитетног меда, пчеларство би ускоро могло бити један од стубова ослонаца у нашој пољопривреди. Да ли је то реално?

Вјероватно вас неће импресионирати податак да је из БиХ прошле године извезена врло мала количина меда у вриједности која се мјери у хиљадама марака, а увезено је меда у вриједности од око два милиона КМ, што су подаци из Спољно-трговинске коморе БиХ. Поређења ради, у Србији годишње буде произведено око 6.000 тона меда, од чега већина оде на извоз. Прошле године из Србије је извезено меда у вриједности од десет милиона евра (углавном се ради о багремовом меду).

Ако се жалимо на слабу контролу приликом увоза не само меда, већ и других прехрамбених производа, отићи ћемо на другу страну проблема. Оно што желимо да потенцирамо је извоз на страно тржиште. Ту је прилика да удружимо снаге стручњака из више области који би радили на промоцији и потрази за тржиштем а квалитетан мед би био наш стандард који никако не би смио бити мањи од очекиваног. Уколико би свака карика у том ланцу одрадила свој дио посла, будућност херцеговачког меда би била у складу с његовом бојом- златна.

Извоз меда

Да би извозили мед, прво требамо бити регистровани као извозници, односно д.о.о. На нашем сајту имате чланак о регистрацији предузећа и свим трошковима. Ово важи ако бисте сами били директни извозници. Немојте занемарити ни то да имате могућност удруживања.

Пчелари и пчелињаци морају бити уписани у Евиденцију пчелара и пчелињака коју преко локалних Удружења пчелара води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Након регистрације објеката, они који буду заинтересовани за извоз меда у ЕУ треба да искажу своју намјеру Канцеларији за ветеринарство БиХ након чега ће њихове објекте провјерити инспекција и утврдити да ли они испуњавају неопходне услове за извоз. Затим ће бити уврштени у Регистар објеката за извоз у ЕУ. На основу тога ће надлежни инспектор моћи издати сертификат неопходан за извоз у ЕУ.

Из Удружења пчелара Требиње од предсједника г. О. Нинковића добили смо информацију да је цијена меда из Херцеговине традиционално већа у односу на медове са других подручја јер он по свом хемијском саставу спада у висококвалитетне медове, посебно сортни медови.

На основу сазнања добијених од пчелара који излажу херцеговачки мед по сајмовима ван Херцеговине без обзира што му је цијена већа у односу на медове из других подручја, он се добро продаје и јако је тражен. Цијену свакако диктира тржиште тј. однос понуде и потражње, а с обзиром на лошија медобрања последњих година, за очекивати је и додатно повећање цијене меда, рекао је Нинковић.

Подстицаји за пчеларе

Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села из надлежног министарства налази се на адреси http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mps/Documents/broj060.pdf. Право на премију за производњу и узгој пчела остварују корисници уписани у Евиденцију пчелара и пчелињака у Републици Српској, који посједују најмање 50 кошница. Максималан износ подстицајних средстава који корисник премије може да оствари за ову врсту подстицаја у текућој години је 5.000КМ, у пракси је то до сада било између 3 и 10 КМ по кошници, јер зависи од односа броја пријава (до 31.07. текуће године) и средстава намијењених за тај дио подстицајних мјера. За спроведене мјере лабораторијске дијагностике пчелињих легала ветеринарске лабораторије остварују подстицаје у висини од 11,50 КМ за дијагностику америчке куге и 20 КМ за превентивну дијагностику исте болести.

Наравно, уколико би ова грана пољопривреде показала свој потенцијал у пракси, захтјеви Удружења ка министарству иду у правцу проширења подстицајних мјера: за набавку квалитетних лијекова, куповину пчеларске опреме, изградњу пчеларских објеката, куповину превозних средстава итд. Све то би додатно знатно олакшало бављење пчеларсвом.

Информације за пчеларе почетнике

Иначе, за пчеларе почетнике ево и неких информација о улагањима: за 50 кошница потребно је уложити око 10.000 КМ. Око 200КМ кошта кошница са ројем. Наравно да не требате кренути са оволиким бројем кошница, ни улагањима, док не стекнете какво-такво искуство, јер се грешке догађају, а много коштају. За опрему је потребно уложити додатног новца, у зависности од тога шта купујете и каквог квалитета је опрема. Наравно, можете пронаћи и половну опрему по нижој цијени. Исто тако, једна опрема је адекватна за мањи број кошница, док би за више кошница све требало бити професионалније.

Колико меда можемо очекивати? Ово зависи од више фактора, временских услова у највећој мјери, али неки просјек је 12-15 кг годишње по продуктивном друштву. Иначе, све пчеле нису продуктивна друштва, обично буде- трећина продуктивне, трећина младе и трећина резервне пчеле. Ово зависи и од броја кошница: нпр. у 150 кошница има око 80 продуктивних.

Од пчелара са искуством смо добили и савјет више: Ако сезона медобрања буде лоша, пчелама може да се да прошлогодишњи мед и да се произведе нешто друго.

Локација пчелињака зависи од тога да ли се потенцијални пчелар жели бавити стационарним или селећим пчеларством. Стационарни пчелињаци морају бити тако лоцирани да током цијеле године имају довољан извор нектара и полена, како би се одржао континуитет развоја пчелиње заједнице и смањили трошкови у пчеларству.

На питање да ли се од пчеларства може живјети, добили смо потврдне одговоре са више страна, мада смо добили различите податке о томе колики је минималан број кошница потребан (креће се од 100- 300). Подаци из иностранства (ЕУ) говоре да је за 4-члану породицу потребно 200 кошница ако се бави искључиво пчеларством. То би био неки просјек који ћемо и ми усвојити с обзиром на наше податке. Пчеларство је занат који се учи, имамо срећну околност да се код нас пчеларство традиционално његује и пчеларе са искуством и жељом да га подијеле није тешко наћи.

А како наћи купца, посебно ако желимо остварити извоз?

Ако сте стварно озбиљно мислили, онда квалитет треба бити главни фактор на који се ослањате када нудите мед са овог подручја. У том случају не морате да пристајете на мању цијену „јер је то максимална цијена која се иначе даје за тај производ“. Морамо знати цијенити квалитет меда обраног са ријетких и љековитих трава и умјети то представити онима који су спремни платити већу цијену за већи квалитет. Овдје маркетинг игра огромну улогу без кога нећемо моћи остварити замисао пласмана на ино тржиште.

Из искуства оних који су успјели- уз одговарајући маркетинг, посјете домаћим и међународним сајмовима, претрагу путем интернета и сл. можемо пронаћи купца за свој производ. Ово није лак ни једноставан посао, али да би стигли до циља, поред доброг производа, морамо се организовати, ангажовати људе са одговарајућим знањима на пољу промоције и сл. Да би достигли ЕУ стандарде и паковање мора бити одговарајуће, већ смо наводили примјер доброг пчелара, произвођача керамичких тегли и дизајнера, који заједно могу створити производ привлачан за купца и са ино подручја.

Наравно, није само промоција та од које зависи успјешност извоза. Тако захтјевно тржиште попут ЕУ првенствено тражи одговарајуће цертификате који ће их увјерити не само у добар квалитет по нашим (незваничним) мјерилима. Треба знати и то да су далеко цјењенији (постају и све продаванији) монофлорни медови, односно они који имају одговарајући проценат полена циљане биљке, и наравно, медови са органским цертификатом. Њихова цијена далеко прераста цијену меда који нема тај цертификат.

Такозвано Fair Trade тржиште је један ов начина за пласман меда а неопходни цертификат издаје Fair Trade Labeling Organization. Прерађивачи који желе учествовати у Fair Trade -у морају бити чланови демократске и транспарентне организације састављене углавном од мањих произвођача. Производна организација мора бити у могућности показати да ће приход од Fair Trade-а унаприједити друштвени и економски развој малих произвођача. Процјењује се да 14% меда у малопродаји заузима Fair Trade. Ово су услови које морају испуњавати удружени произвођачи да би учествовали на овом тржишту http://www.fairtrade.net/fileadmin/user_upload/content/2009/standards/documents/2011-08-12_SPO_Honey_EB.pdf.

Нисмо сигурни да је овај начин најбољи, али у сваком случају, један је од опција.

Један од највећих потенцијала Херцеговине дефинитивно треба да буде искориштен на најбољи могући начин. Пчеларство за циљ треба имати диверзификацију, поред производње меда, производити матичну млијеч, пчлињи отров, полен, матице и друге пчелиње производе.

Јако занимљива ствар итекако вриједна помена је да је једна приватна фирма из Источне Херцеговине успјела направити погаче за пчеле са најнижим садржајем супстанце ХМФ (нуспроизвода топљења шећера на високим температурама, штетне по пчеле) и то у односу чак и на европске произвођаче. Користећи ензимску технологију, успјели су направити много здравији производ и остварују извоз у бројне европске земље. То је доказ да можемо, са довољно упорности и знања успјети у нашим намјерама.

И, за крај, оно што је јако важно, све о чему говоримо- морамо конкретизовати. Када смо покренули акцију подршке предузетништву, жељели смо указати на то да је свака прича о потенцијалима некомплетна док ваша пословна идеја (и из области пчеларства) не добије свој конкретан облик у виду пословног плана који је основа за тражење инвеститора за ресурсе који вам недостају.

Аронија као извозни бренд Српске

Аронија која се однедавно узгаја и у Републици Српској заједно са прерађевинама које се праве од ове љековите воћке могла би да постане прави извозни бренд Српске, поручено је са манифестације “Дани ароније – Челинац 2014″ која је данас одржана на плантажи ароније породице Михајловић у Марковцу код Челинца.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, који је присуствовао манифестацији, рекао је да се и у наредним годинама може очекивати институционална подршка производњи ароније у Републици Српској као културе која је издржљива у лошим временским условима, а за коју постоји могућност извоза на инострано тржиште.

“Када је ријеч о избору пољопривредних култура, наши савјетодавни органи у пољопривреди свакако треба да свима који се баве пољопривредном производњом укажу на то које културе могу да издрже у оваквим, новим, прилично промјењивим временским приликама у односу на оне који смо навикли у ранијем периоду уз традиционалне пољопривредне културе”, навео је Радојичић.

Према његовим ријечима, републичке и локалне власти подржале су почетак производње ароније у Челинцу, а укупна годишња издвајања из буџета Српске за подстицаје у пољопривреди износе од око 60 милиона КМ до 80 милиона КМ.

“Постоји тржиште, постоји производња која је издржала и лошије временске услове. Аронија је нешто што треба подржати и што се може препоручити и другим грађанима, јер у овом моменту постоји могућност за пласман овог производа и ван земље”, рекао је Радојичић.

Он је додао да производња ароније у Српској још није довољна, те да генерално у Републици Српској постоји проблем нелојалне конкуренције из иностранства, превеликог увоза, али и недовољних домаћих капацитета да покрију потребе домаћег тржишта.

Министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Игор Видовић рекао је да је управо породица Михајловић, као власник плантаже ароније, потписала прве пословне уговоре о испоруци робе на аустријско тржиште на сајму српског бренда одржаном у Инсбруку у Аустрији.

“Надам се да ће се моћи произвести количине које су тада биле наручене за аустријско, али и остатак европског тржишта”, истакао је Видовић.

Власник плантаже ароније у Марковцу код Челинца Перо Михајловић рекао је да је његова породица власник прве плантаже ароније, да у Српској постоје и други произвођачи ароније, те да је у плану удруживање произвођача с циљем ефикаснијег наступа на иностраном тржишту.

“Тренутно имамо 7.000 садница од којих производимо сокове, чајеве, те у домаћој радиности и џемове, ликере, ракију. У наредном периоду планирамо комплетирати ову производњу”, рекао је Михајловић.

Он је додао да су позната љековита својства ароније која је најјачи антиоксиданс, те да њено увођењење у исхрану значи продужавање живота.

Овогодишњој манифестацији “Дани ароније” присуствовали су и предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, помоћник министра трговине и туризма Српске Александра Трифковић, те бројни привредници, пољопривредни произвођачи и грађани.

За све присутне организован је обилазак плантаже породице Михајловић, дегустација производа од ароније и културно-забавни програм.

Извор: СРНА

Свечано отворен Андрићград

Андрићград – Предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијер Србије Александар Вучић и прослављени српски режисер Емир Кустурица свечано су данас отворили Андрићград, у присуству великог броја грађана, као и представника јавног, културног и политичког живота Српске и Србије.

Чин отварања Андрићграда, који је обављен испред његове препознатљиве капије, најавио је Оркестар Гарде Војске Србије, а званице су на улазу у град од камена дочекане старим српским обичајем – послужена им је погача, со и по чашица ракије.

Потом је домаћин Кустурица, заједно са гостима, уз звуке корачнице прошетао Улицом „Младе Босне“ до Трга Петра Петровића Његоша и споменика Његошу.

Отварању Андрићграда и свечаностима поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата, између осталих, присуствују предсједник Народне скупштине Игор Радојичић, српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, те министри у влади Српске и Србије, међу којима и шеф дипломатије Ивица Дачић.
Андрићград: Поклон народу Србије и Српске

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је данас отворени Андрићград поклон српском народу у Републици Српској и Србији, који своју славну историју никада неће заборавити, нити је препустити неком другом.

„Овдје смо након три године и показали смо да су биле оправдане наше јаке амбиције да издржимо и дођемо до овог свечаног дана“, нагласио је Додик у обраћању након отварања града од камена, чији је идејни творац прослављени српски режисер Емир Кустурица.

Подсјетивши на важност Видовдана за српски народ, Додик је истакао и важност заједничког обиљежавања тог празника када је ријеч о Српској и Србији.

„Иако су други уништили заједничку земљу, те жељели да изграде нешто што је само њихово, успјели смо да се изборимо и да данас имамо нешто чије је име Србија, а презиме Република Српска“, истакао је предсједник Српске.

Поводом 100 година од почетка Првог свјетског рата, Додик је поновио да је пуцањ Гаврила Принципа прије једног вијека био пуцањ за слободу, као и ослобађање од окупатора.

Подсјетивши да је кроз историју српски народ био страдалник који се борио за своју слободу, а да су други почели да га тјерају, као и његову историју, Додик је упозорио да од БиХ сада желе да направе „једну земљу, са једним народом и једним језиком“.

„Жељели су то и прије 100 година и сада то желе, али на упорности и вољи српског народа настала је Република Српска“, каже је Додик.

Истакавши да Српска жели да буде дио цивилизоване Европе, али не дозвољава да јој неко намеће своју вољу, Додик је оцијенио да БиХ, чак и 100 година од Сарајевског атентата, показује неспособност да преживи, због чега је исправно борити се за аутономију Српске до њене независности.

Премијер Србије Александар Вучић истакао је да је почаствован што је данас на свечаном отварању Андрићграда, те нагласио да је Србија препознала Андрићев институт као стјециште умних српских глава, гдје ће наредне генерације много тога научити.

„Институт ће бити водиља, али и критика оног што радимо, и очекујемо да буде састављен од људи од којих ћемо моћи много тога да научимо. То је интерес Србије и зато заједно са Републиком Српском финансирамо његову изградњу“, рекао је Вучић.

Он је поручио да се само у миру може направити економски јака Србија на коју ће Република Српска увијек моћи да се ослони и да на њу рачуна.

„Чуваћемо Андрићград вековима, а то можемо само ако будемо паметнији, бољи, умнији“, закључио је Вучић.

Идејни творац Андрићграда Емир Кустурица подсјетио је да је идеја о граду од камена, граду посвећеном српском нобеловцу Иви Андрићу, рођена прије три године, те истакао да се овакви градови више не могу наћи у Европи.

„Овај је град направљен као памћење и он ће бити нова лекција из ренесансе, град који се претвара у културно добро. Желимо чути дјецу како трче по овим трговима, пјевају и праве фестивале“, рекао је Кустуруца, обраћајући се бројним гостима у граду од камена.

Он је захвалио предсједнику Српске Милораду Додику, који је створио амбијент за изградњу Андрићграда, те додао да је премијер Србије Александар Вучић препознао вриједност овог града и помогао у његовој изградњи.
Српско јединство чува слободу и мир

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су се представници Српске и Србије окупили данас, на Видовдан, у Андрићграду да покажу српско јединство, те поруче свима да су најважнији слобода и мир, које Срби на овим просторима желе да очувају.

„Република Српска, са својим амбицијама да постане снажна, не треба да буде сметња било коме, јер нема ништа против било кога. Ми, исто тако, желимо моћну и јаку Србију, не само у економском, него и у политичком смислу, јер то припада Србији као највећој и најмногољуднијој држави на Балкану“, рекао је Додик новинарима након церемоније отварања Андрићграда.

Додик је нагласио да Србија несумњиво може да буде гарант добросусједских односа и да интегрисана у ЕУ с правом и потпуно легитимно брине о свом народу, ма гдје Срби били расијани по свијету.

„У сваком случају, данас је велики дан за српски народ и желим да са свим грађанима Српске и Србима широм свијета подијелимо радост Видовдана и да кажемо да смо спремни и способни да обезбиједимо да Видовдан буде дан сјећања на наше велике јунаке, али исто тако да буде завјет за српско јединство“, истакао је предсједник Српске.

Он је изразио задовољство и част што је на овај дан завршен велики посао изградње Андрићграда и обиљежено 100 година од Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата у којем су Срби дали огромне жртве.

„Заједничким напорима Републике Српске и Србије у континуитету смо изградили овај град и дали му Андрићев институт, који ће бити његово трајно обиљежје. Прослављени српски режисер Емир Кустурица, премијер Србије Александар Вучић и ја допринијели смо заједно да буде довршена изградња града од камена“, закључио је Додик.

 

(Срна, РТРС)