ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОБНОВИЛА ФИСКУЛТУРНУ САЛУ НЕВЕСИЊСКИМ ОСНОВЦИМА

У Основној школи „Ристо Пророковић“ завршена је адаптација фискултурне сале, тако да ће послије пуне три године поново бити на располагању ученицима за часове физичког васпитања.
Средства за реконструкцију у износу од 95.000 КМ обезбиједила је Влада Републике Српске, а радове је извело предузеће МДМ из Невесиња. За санацију сале потрошено је 62.000 КМ, а остатак новца је искориштен за адаптацију свлачионица и уређење улаза у салу са школског игралишта. Умјесто старог и дотрајалог паркета постављена је пластифицирана подлога, а гријање је обезбијеђено помоћу топловодних калорифера. Директор школе Милан Бејатовић изразио је задовољство због завршених радова, истакавши да се двогодишњи труд исплатио и да ће сада дјеца и у зимским мјесецима имати часове физичког васпитања.

(Текст преузет са Радија Невесиње)
radionevesinje.com

Opština Nevesinje digla kredit i potrošila ga za manje od 24h

Opština Nevesinje ima najmanji budžet u Hercegovini u odnosu na broj stanovnika i već godinama ima ozbiljne probleme sa likvidnošću. Budžet od pet miliona uglavnom se potroši na plate radnika opštinske administracije, socijalne potrebe i obezbjeđivanje kakvog-takvog funkcionisanja opštinskih institucija. O ulaganjima u privredu, poljoprivredu, ruralni razvoj, infrastrukturu, ovdje niko i ne priča. Opštinaka vlast se otaljavajući posao čitave dvije decenije toliko uljuljkala, da više ne može ni da prepozna prave probleme niti da sagleda opšti društveni interes. Tako je godinama gomilala zaposlene, primajući u radni odnos ljude po rodbinsko-plemenskoj i partijskoj podobnosti, ne vodeći računa o znanju , stručnom usavršavanju i drugim kriterijumima koji se u savremenom svijetu odavno vrednuju. Godine su prolazile, a ovo malo i siromašno mjesto bilježilo je neslavne rekorde u nezaposlenosti, iseljavanju stanovništva, malim primanjima, malim ili nikakvim ulaganjima. I poljoprivreda po kojoj je Nevesinje bilo prepoznatljivo je uništena jer opština nije imala strategijski plan za spasa ove djelatnosti. Tako su poljoprivrednici prepušteni sami sebi gubeći se u sivilu nevesinjske svakodnevnice.

Naime, opština Nevesinje je od međunarodnih donatora dobila određena sredstva za uređenje zgrade opštinske uprave, dok je dio morala sama obezbijediti, ali se rukovodstvo opštine sjetilo da svi zaposleni koji su zaposleni mimo svake logike i kriterijuma, ne mogu posjedati u raspoloživi prostor, pa je od građevinske struke zatražen projekat za dogradnju „stotinjak“ kvadrata da bi na komociji i komforu dobili svi , volonteri, stažisti, pripravnici, savjetnici, koordinatori… Hoće se, može se. I počela je dogradnja. Satavlja se nova fasada, mijenjaju se otvori, uređuje se okolina.
Koliko se u nevesinjskoj opštinskoj administraciji posluje nedomaćinski i koliko je vladajući SDS izgubio kompas govore podaci o načinu potrošnje novog kredita.
Tako će 93.000 KM otići za plaćanje goriva na benzijskoj pumpi Đerić. Ko je naftu trošio I kada, a pogotovo – zašto, to nije važno. Isto toliko novca će potrošiti za plaćanje dugova Elektrohercegovini, dok Komusu pripada 62.000 KM. Od novog kredita za troškove zaposlenih predviđeno je čak 127.400 KM. Kakve je troškove opština dužna plaćati zaposlenim to niko ne zna niti zakon predviđa. Zakoni predviđaju platu, topli obrok, regres…Direktno u potrošnji ili tačnije na stare dugove, će se potrošiti više od polovine kredita, a u navedene investicije od kojih su neke prekrivene političkom maglom, trebalo bi da ode 461.000 KM.

Politički vrh opštine Nevesinje na čelu sa SDS-om, bez pardona uzima komercijalne kredite da bi popunili rupe u budžetu i o tome se šuti. S duge strane ista ta politika, svakodnevno ponavlja priču o prezaduženosti Republike Srpske, o kolapsu republičkih institucija, o nepovoljnim kreditima koji se realizuju kroz saradnju sa MMF-om i Svjetskom bankom.

Odnosno, sve što se radi na republičkom nivou po njima je loše, a što rade oni, to je opravdano. I to u opštini koja je i dalje nerazvijena, koja nije riješila osnovne civilizacijske probleme poput vodosnadbijevanja i odvoza smeća, koja ima više makadamskih nego asvaltiranih puteva, koja više od polovine svog budžeta potroši na plate administracije. To je opština koja na plate radnika u Centru za socijalni rad potroši više para nego na sva socijalna davanja ojađenom narodu. To je opština koja nema hotel niti bilo koju instituciju kulture.