„Горњи Хоризонти“- Хоризонти за Невесиње

Концепт пројекта

Пројекат „Горњи Хоризонти“ представља вишенамјенски пројекат коришћења вода са територије општине Невесиње. Основа пројекта се огледа у изградњи низа хидротехничких објеката (бране, отворени канали и тунели) којима се воде са територије општине Невесиње контролисано користе у сврхе наводњавања, контроле поплава и производње електричне енергије. У склопу пројекта предвиђа се изградња двије велике бране, „Риља“ и „Пошћење“ чијом изградњом би се формиле двије вјештачке акумулације. Вода из акумулације „Риља“ би се користила за покретање хидроцентрале „ХЕ Невесиње“ инсталисане снаге око 60 МW. Иста вода би (уз додатне изворе низводно од Риља) даље чинила другу акумулацију која се формира прављењем бране „Пошћење“. Вода из акумулације Пошћење би се подземним тунелом дужине 12 км водила до хидроцентрале „ХЕ Дабар“ укупне инсталисане снаге 160 МW. Из хидроцентрале „ХЕ Дабар“ вода би даље ишла кроз Дабарско и Фатничко поље отвореним каналом , који осим транспорта ове воде служи и за наводњавање, али и одводњавање ова два поља. У коначници, вода из ова два поља низом канала и тунела завршава на територији општине Билећа („Средњи Хоризонти“) гдје се инсталише једна мања хидроцентрала и из ње вода даље иде у постојећу акумулацију „Билећа“ из које се формира ријека Требишњица која се већ налази у систему хидроелектрана у склопу система „ХЕТ“ који заједно са хидроцентралом „Дубровник“ чине систем „Доњих хоризоната“ .
На овај начин концептом „Горњих Хоризоната“ вода са територије општине Невесиње (која са око 1000 км² представља територијално највећу општину Херцеговине и највећег реципијента атмосферских падавина од којис се уз подземне изворе формира сливно подручје овог хидросистем) би била коришћена у различите сврхе и трајно би био ријешен проблем наводњавања у сушним и поплава у кишним периодима.
Ефекти у оживљавању и побољшању пољопривредне производње наводњавањем аграра Невесињског поља (који је до сада био недовољно коришћен) су финансијски многоструко већи у односу на садашњу пољопривредну производњу по којој је и без система „Горњих Хоризоната“ Невесиње препознатљиво.
Осим тога, највећи економски ефекат изградњом овог система постигао би се производњом електричне енергије на двије централе у склопу система које би укупно имале инсталисану снагу 220 МW (поређења ради „ХЕТ“ има снагу 180 МW а термоелектрана „Гацко“ 300МW).

 

13124

 

Реализација пројекта

Прве идеје за пројекат „Горњих Хоризоната“ датирају још из педесетих година прошлог вијека када је разрађена идеја и формулисан концепт „Херцеговачких хоризоната“ (горе наведени горњи, доњи и средњи). Од овог конецпта одмах се приступило само изградњи система хидоцентрала на Требишњици које су са производњом електричне енергије започеле већ почетком седамдесетих година прошлог вијека. У међувремену осим дјелимичне израде пројектне документације и геолошких истраживања који су рађени осамдесетих година, на реализацији пројекта није рађено много.
Активности на пројекту се поново интезивирају 2010. године када се покреће иницијатива за оснивање посебног предузећа у склопу Мјешовитог Холдинга Електропривреде Републике Српске, и у прољеће 2011. оснива се предузеће „ХЕ Дабар“ које има циљ оживљавања пројекта „Горњи хоризонти“. Исте године се отпочиње са реализацијом радова на изградњи припремних објеката на територији општине Невесиње. Паралелно са тим, исте године, за израду Главног пројекта цјелокупног система „Горњих Хоризоната“ ангажују се еминентне међународне пројектне куће. Исте године започињу и активности око експропријације земљишта на коме ће бити грађени објекти система. Као кумулативни резултат четверогодишњег рада на актуелизацији пројекта (извођење припремних радова, различите дозволе, израда пројектне документације, рјешавање имовинско-правних односа) у септембру 2014. године надлежно Министарство РС издало је грађевинску дозволу за реализацију пројекта „Горњи Хоризонти“ чиме су се створили услови за почетак извођења радова из Главног пројекта система „Горњи Хоризонти“. Све наведене активности које су покренуте на пројекту „Горњи Хоризонти“ представљају незаустављив замајац изградњи овгог капиталног и за Невесиње историјског пројекта.

 

Реализација припремних радова на територији општине Невесиње

Од 2010. године до јесени 2014. паралелно са израдом Главног пројекта, приступило се фазној припреми Главних пројеката и извођењу припремних радова који ће служити као основа за изградњу главних објеката у систему (бране, тунела, хидроцентрале…). У склопу ових припремних радова до сада су потписани и/или реализовани сљедећи уговори:
Изградња приступног пута од Зовог Дола до портала „Стражевица“ којим се обезбјеђује приступ порталу са Зовог Дола. Пут је дужине 850 м и завршен је августа 2014. Вриједност реализованих радова је 520,000.00 КМ.
Изградња приступног пута до бране Пошћење којим се обезбјеђује приступ брани „Пошћење“ са пута Биоград-Зови До.Пут је дужине 900 м и завршен је августа 2014. Вриједност реализованих радова је 850,000.00 КМ.
Изградња приступног пута од Зовог Дола до јаме Удбина. Пут иде постојећом трасом ка Лукавцу. Почетак радова је предвиђен за јесен 2014. Вриједност радова је 140,000.00 КМ.
Изградња приступног пута од улазне грађевине на језеру до бране Пошћење којим се обезбјеђује комуникација између та два објекта. Исти пут ће представљати нову путну комуникацију између села Зовог Дола и Биограда и даље ка Невесињу и биће доступан за јавну употреб становништв. Пут је дужине 5.2 км. Почетак радова је предвиђен за јесен 2014. Вриједност радова је око 3,450,000.00 КМ.
Изградња водовода од јаме Удбине до Зовог Дола, одакле се водовод рачва у два крака од којих један иде ка брани „Пошћење“ а други ка Војинама и даље за водоснабдијевање Невесиња. Радови на извођењу водовода су у току. Укупна вриједност радова је око 3,250,000.00 КМ. Завршетак радова предвиђен је до прољећа 2015.
Изградња далековода од Берковића до јаме Удбине и од јаме Удбина ка брани „Пошћење“ и даље до Невесиња. Далековод има примарну намјену за напајање градилишта у фази изградње објеката на „Горњим Хоризонтима“ а након пуштања у погон електрана из система „Горњих Хоризоната“ служиће као резервни далековод за опскрбљивање општине Невесиње чиме ће се обезбједити енергетско напајање општине. Укупна вриједност радова је око 4,500,000.00 КМ. Завршетак радова предвиђен је до јесени 2015.
Изградња пута Зови До-Дивин укупне дужине 17.00 км којим се постојећа путна комуникација Невесиње-Требиње преко Гацка скраћује са постојећих 127 на нових 89 км. Реализација радова је у току. Крај радова је предвиђен за јесен 2014. Вриједност радова је око 2,900,000.00 КМ.

112

 

Инвестиција-два општинска буџета годишње

Простим сабирањем до сада инвестираних радова (само у припремним радовим ако укључују путну инфраструктуру, водоводе и далеководе) дође се до цифре од петнаест милиона и шест стотина хиљада марака. Ако се на ту суму дода 2,700,000.00 КМ колико је до сада мјештанима села исплаћено на име експропријације земљишта за потребе изградње ових објеката, дође се до суме од преко осамнаест милона и триста хиљада конвертибилних марака директно инвестираних у „видљиве“ инвестиције.
Осим овог за потребе истраживачких радова, израде пројектне документације, ангажовању стручног надзора на извођењу пројеката, ангажовању стручних ревидената пројеката инвестирано је у (на терену инфратсруктурно „невидљиве“) пројекте сума већа од горе поменуте суме инвестиране директно у извођење радова.

 

1134
Примјера ради, о значају и вриједности инвестиције најбоље говори чињеница да цјелокупан буџет општине Невесиње износи око пет милиона конвертибилних марака на годишњем нивоу. Ако ову цифру упоредимо са цифром од четрдесет милиона конвертибилних марака колико је на реализацију пројекат у склопу „Горњих Хоризоната“ уложено јасно је да су на годишњем нивоу сваке године на територију општине Невесиње уложена два годишња буџета у склопу инвестиције „Горњи Хоризонти“.

Додик уручио указ о додјели одликовања за 205 погинулих бораца

Бањалука – Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је данас предсједнику Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељку Митровићу указ о додјели одликовања „Медаља заслуга за народ“ за 205 погинулих бораца Војске Републике Српске /ВРС/, за заслуге стечене у борби против непријатеља и ослобођење Српске.

Додик је овај указ уручио Митровићу на пријему који је данас организовао за делегацију Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила поводом 15. септембра – Дана несталих и погинулих у Српској.

Митровић је том приликом истакао да сви борци ВРС који су жртвовали живот за Српску заслужују овако важно одликовање.

Он је подсјетио да су породице погинулих увеле нова и прошириле постојећа права за борачку популацију, углавном на партнерским односима с највишим институцијама власти Републике Српске.

Говорећи о процесу тражења несталих лица у БиХ, Митровић је рекао да је у потпуном застоју процес тражења несталих Срба, истичући да ће Републичка организација, након предстојећих избора, отворити ово питање.

Митровић је рекао да ће Републичка организација, након трибине која ће бити одржана 15. септембра, упутити захтјев Влади Републике Српске да се нађе правни модалитет да се суспендује ранија одлука о преношењу процеса тражења несталих лица на Институт за нестала лица БиХ.

„Уколико не буде помака по овом питању, Републичка организација је спремна да формира одговарајуће тијело које ће се бавити процесом тражења несталих Срба у БиХ“, каже Митровић и подсјећа да је на списку несталих из Српске још 1.678 лица.

Он је напоменуо да Републичка организација трага и за условима и начином потписивања споразума о статусу Међународне комисије за нестала лица /ИЦМП/ у процесу тражења несталих, који је потписан 1998. године.

Коментаришући раније најаве Савеза логораша Републике Српске о подизању спомен-крста на Златишту изнад Сарајева у септембру, Митровић је рекао да Републичка организација у потпуности поџава подизање крста, јер је то симбол страдања Срба у Сарајеву.

(Глас Српске)

Додик и Либерман за још јачу сарадњу Републике Српске и Израела

Беч – Предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман оцијенили су на данашњем састанку у Бечу добрим односе Српске и Израела, те нагласили потребу за јачом привредном и економском сарадњом.

Додик и Либерман истакли су да између Израела и Републике Српске нема отворених питања и да је сарадња, како на политичком, тако и на привредном, економском и културном плану, на највишем нивоу.

Предсједник Републике Српске изјавио је да је на састанку разговарано о политичким и економским питањима и доброј сарадњи, разумијевању и међусобној подршци.

„Наше пријатељство је већ доказано. Користимо ову прилику да се међусобно упознамо о ситуацији на Балкану и Блиском истоку, а прије свега о ставовима државе Израела и Републике Српске“, рекао је Додик након састанка.

Либерман је рекао да Израел дубоко цијени улогу српског народа данас и додао да се односи у будућности могу градити на здравим основама.

Он је нагласио да су предсједник Додик и премијер Жељка Цвијановић установили односе између државе Израел и Републике Српске, те да се памти и цијени топао и конструктиван однос Српске према Израелу.

„Управо та конструктивност је повод за ове разговоре и за даљу сарадњу двије стране“, рекао је Либерман.

Он је нагласио да Израел дубоко цијени улогу српског народа, поготову у Републици Српској током не тако давне прошлости, сапатништва и заједничке борбе против нацистичких злочинаца.

„То само представља темељ за даљу сарадњу и то је нешто што и те како знамо да поштујемо. Уз то бих додао и однос Републике Српске према жртвама холокауста, као једног темеља за даљу сарадњу на историјским основама“, рекао је Либерман.

Он је истакао да је пријатељство јеврејског и српског народа природно.

„Када се сагледа заједничка прошлост, будућност можемо да градимо на здравим односима“, рекао је Либерман.

(Глас Српске)